Заштита виталног националног интереса над изгласаним законима, прописима и другим општим актима је двојака (члан 70. Устава Републике Српске допуњен Амандманом LXXXII), а огледа се у томе да предсједавајући и потпредсједавајући могу донијети одлуку да је законом, прописом или општим актом повријеђен витални национални интерес неког од конститутивних народа или да ту одлуку донесе двотрећинском већином један од клубова делегата конститутивних народа. Клуб делегата Осталих народа, учествује у раду Вијећа народа и има право гласа, али нема право покретања поступака за заштити виталног националног интереса.

Из овога произилази да се основне функције Вијећа народа остварују кроз институцију предсједавајућег и потпредсједавајућих или у оквиру клубова делегата конститутивних народа.
У складу са утврђеном уставном и законском процедуром у Републици Српској, у поступак заштите виталног националног интереса, након завршене процедуре у Вијећу народа, укључује се и Народна скупштина Републике Српске. Наиме, уколико спорни акт не буде усаглашен на сједници Вијећа народа, засиједа Заједничка комисија Народне скупштине и Вијећа народа за усаглашавање закона, прописа и аката. На сједници Заједничке комисије, чланови комисије покушавају усагласити изгласане акте на Народној скупштини и предложене амандмане у Вијећу народа. Уколико се не постигне сагласност, спорни акт се упућује Уставном суду Републике Српске, односно Вијећу за заштиту виталног интереса.

Вијеће народа Републике Српске у два случаја, утврђена Уставом Републике Српске, равноправно са Народном скупштином Републике Српске, учествује у доношењу одлука о:
1. промјени Устава Републике Српске и
2. избору судија Уставног суда Републике Српске.

Заједничка комисија Народне скупштине Републике Српске и Вијећа народа Републике Српске за усаглашавање закона, прописа и аката - Заједничка комисија Народне скупштине и Вијећа народа има по пет чланова из обе институције. Предсједавајући Вијећа народа, је по функцији, стални члан комисије, а остали чланови из Вијећа народа бирају се на сједници Вијећа народа за сваки случај посебно, и то из сваког клуба делегата по један члан.
Предсједавање Заједничком комисијом утврђено је Пословником о раду Заједничке комисије Народне ксупштине и Вијећа народа на начин да у периоду од 1.1. до 30.6. комисијом предсједава предсједник Народне скупштине, а у периоду од 1.7. до 31.12. предсједава предсједавајући Вијећа народа. На сједници Заједничке комисије усаглашавају се спорни акти, односно изгласани закони, прописи и општи акти у Народној скупштини и предложени амандмани у Вијећу народа. Ако дође до усаглашавања, акт се сматра усвојеним и шаље се на објављивање у Службени гласник Републике Српске, у супротном акт се упућује Вијећу за заштиту виталног интереса при Уставном суду Републике Српске на разматрање и доношење коначне одлуке.

Вијеће за заштиту виталног интереса при Уставном суду Републике Српске - Уставни суд Републике Српске је 14.3.2005. године формирао Вијеће за заштиту виталног интереса чија је надлежност да разматра предмете из домена виталног интереса, а чије су одлуке коначне. Вијеће броји седам судија, и то из сваког конститутивног народа по два и један судија из реда Осталих народа.
Вијеће за заштиту виталног интереса одлучује двотрећинском већином гласова о томе да ли се предметни закон односи на витални интерес једног од конститутивних народа. Како би Вијеће одлучило да ли се ради о повреди виталног интереса, потребан је глас најмање двојице судија.
У року од једне седмице, Вијеће одлучује о прихватљивости предмета. Уколико Вијеће за заштиту виталног интереса одлучи о прихватљивости предмета, има рок од мјесец дана да одлучује у меритуму. Уколико Суд донесе позитивну одлуку о виталном интересу, тај закон се сматра неусвојеним, те се документ враћа предлагачу који треба покренути нову процедуру. У том случају предлагач не може доставити исти текст закона, прописа или акта. У случају да Суд одлучи да се предметни закон не односи на витални интерес, сматра се да је закон усвојен.